О гимназији

Гимназија данас

Данас Шабачка гимназија образује 743 редовна ученика, распоређених у 28 одељења.

Ученицима су на располагању три класична гимназијска смера : друштвено-језички, природно-математички и општи, као и два специјализована: филолошки (смер живи језици, енглески језик) и одељење за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику.

Школа је одлично опремљена и има 10 лабораторија, 14 класичних учионица, салу за физичко васпитање,салу за приредбе, три рачунарска кабинета, НИС-ов кабинет за руски језик , Конфучијеву учионицу, један кабинет за стране језике и кабинет за српски језик .

Сама зграда је под заштитом државе.

Данашња Шабачка гимназија је модерна школа која црпи своју снагу из снаге својих ученика. Она је остварена визија из прошлости, која у садашњости осваја будућност.

Историјат Шабачке гимназије

Гимназија у Шапцу, основана 1837.године (до 1871. године једина ове врсте у Подрињу), заједно са гимназијом у Крагујевцу, Чачку и Зајечару, стоји у темељу новије писмености српског народа. На простору где се време мерило и одређивало бунама и ратовима, преко 180 година просветне установе има већу тежину и значај него другде.

Већ у првој деценији рада Гимназија у Шапцу потврдила се као средиште града и као покретач културних акција далекосежних размера и одјека.Треба имати на уму да је Шабац у то време, захваљујући и Гимназији предњачио у много чему у Србији (по попису становништва 1844.године, Шабац је био одмах иза Београда, двоструко бројнији од Крагујевца и Зајечара, четвороструко од Чачка). Већ 1840. године, пред Божић,три године после отпочињања са радом, у Гимназији су изведене прве позоришне представе напором наставника Дамјана Маринковића и Ђачке дилетантске дружине. То је зачетак позоришног живота у Шапцу, коме испод Саве и Дунава, у свим српским градовима, једино Београд стоји равноправно.

Тачно 29.септембра 1847. године, напором професора и ђака Гимназије, отвара се прво читалиште у Шапцу, једно од првих у то време и друго међу водећим у Србији.Без њега не би било ни чувеног културног напретка и резултата Живорада Жике Поповића,професора Гимназије у Шапцу између два рата, па ни данашње Библиотеке шабачке.

Већ 1858.године у Гимназији у Шапцу формира се професорска библиотека, која ће бити узорна за многе, касније покренуте у Србији, а идеју о набавци прве штампарије тадашњег управника школе забраниће власт. Исту идеју ће касније реализовати песник Владимир Јовановић,професор тадашње гимназије, издавањем недељног листа ,,Шабачки гласник“, а још касније штампање чувеног часописа ,,Звезда“ Јанка Веселиновића.

У Гимназији у Шапцу 1865. године формирано је певачко друштво, једно од водећих у Србији све до краја 19. века.Тако се и наставак организованог музичког рада у Шапцу везује за Гимназију. Тај живот имаће своју кулминацију у првој половини двадесетог века , у раду композитора и професора Гимназије Роберта Толингера.

У 1884. години у Гимназији у Шапцу формираће се гласовита књижевна дружина Поука са књижницом и читаоницом.Била је једна од првих литерарних дружина и ђачких књижница у тадашњој Србији.Њен рад сеже у време после Другог светског рата и однеговала је великане писане речи у Србији.

Наша школа је основана у тешко и неизвесно време, када је Србија водила борбу за ослобођење од Турске власти. Овај период борбе је био миран. Кнез Милош Обреновић је уграђивао камен по камен у мозаик српске државности. Значај образовања у тадашњој Србији је био препознат. У Шапцу је у току друге половине XIX века израстала једна велика школа.

Прича о Шабачкој гимназији тога времена је и прича борбе за модернију Србију. Као што је и Србија мењала називе своје државе, тако је називе мењала и наша школа. Скоро до краја XIX века школа је била позната као „Полугимназија шабачка”. Новим законом о средњим школама 1898. Шабац је добио непотпуну гимназију са шест разреда. Гимназије су тада добијале имена по личностима из династије Обреновић, па је Шабачка гимназија добила име „Гимназија господина Јеврема Обреновића”. Године 1903. извршен је „мајски преврат” и дошло је до промене династије. Од тада Шабачка гимназија је добила назив „Српска краљевска гимназија”. Касније је била позната и као Подринска гимназија. Када је 1951. извршена реорганизација школа и уместо Мушке гимназије и Женске гимназије основана је Виша мешовита гимназија. Школске године 1959/60. Виша мешовита гимназија добила је назив Гимназија, а од 1960. позната је као Гимназија „Вера Благојевић”.

Почетком XXI века гимназија „Вера Благојевић” је променила име у Шабачка гимназија и одлуком Наставничког већа 2006. године успостављен је нови Дан школе, 8. новембар, Митровдан.

За својих преко 180 година постојања Гимназија у Шапцу школовала је више десетина хиљада младих људи. Неки од њих и њихових професора досегли су највише домете научне мисли и уметничког израза.

Поменимо само неке: научници Јован Цвијић, Стојан Новаковић, Љубомир Стојановић, Стојан Бошковић, Павле Поповић, Бошко Новаковић, Милутин Радовановић; сликари Стеван Чалић, Миливоје Николајевић, Милић од Мачве; књижевници Милорад Поповић Шапчанин, Јанко Веселиновић, Лаза К Лазаревић, Владимир Јовановић, Јован Ђорђевић, Јова Илић, Станислав Винавер, Коста Абрашевић, Душан Матић и многи, многи други.

Шабачка гимназија је дала велики број познатих личности, али је било доста и оних непознатих, заједно са нама сви представљају оно што јесте Шабачка гимназија.