988. недеља ТРЕЗОРА
ПРВЕ ГИМНАЗИЈЕ У СРБИЈИ
од понедељка 01. до петка 05. новембра 2021.
само на РТС 2
Среда, 03.11.2021.
07:40 ујутру и 03:10 после поноћи
Емисија о Шабачкој гимназији
Шабачка гимназија почела је са радом на неколико места у граду у јесен 1837. године и тако по кућама радила до јесени 1857. када се уселила у нову школску зграду
БАКЉА ЗНАЊА – „Да је у прве три деценије шабачка полугимназија била расадник знања и образованих људи, најречитији су сведоци они који су се у њој школовали. У ондашњој Србији, недовољно писменој, прегршт школованих била је драгоценост. Утолико више јер су стицали наук на домаку турских топова уперених са градске тврђаве, али су убрзо представљали велику вредност и многи су остали убележени као знамените личности. Скоро је неправедно истргнути нека имена… али како заобићи свестраног Стојана Новаковића, умног Јована Цвијића, у светској науци најбољег стручњака када је реч о рељефу и хидрографији, затим Милорада Шапчанина, Јанка Веселиновића, Лазу Лазаревића, Станислава Винавера. Како је Јован Цвијић видео шабачку гимназију. Очито, најбоље је да о томе говори његово сећање: „Од ђака се захтевао озбиљан рад. Професори нису често бивали болесни, готово сваки је на часу озбиљно радио. То је утицало на оне из лозничке гимназије, у којој су те врлине биле слабије развијене. Директор Козарац је све ђаке познавао, о сваком водио рачуна и с љубављу се бавио даровитим ђацима“- речи су спикера на почетку. А већ у првом кадру су корице књиге „150 година Шабачке гимназије 1837-1957“, и речи Вука Стефановића Караџића: „Какав би јадан и жалостан род људски и овај свијет био, да су сви људи остајали онаки као што су и његови стари били“.
– Учесници: ученица Мирјана Кљајић, директор шабачке гимназије Вера Благојевић Мирослав Јовановић, ученик Растко Василић, професор Данило Николић, некадашњи ученик Драга Јузбашић-Николић, академик-сликар Миливоје Николајевић, генерал потпуковник Војислав Микић, ученик Небојша Радета, ученица Ружа Ђоковић, сликар Милић Станковић, Хор 66 девојака и диригент Бранко Ђурковић
– Сценариста и уредник Петар Савковић, филмски сниматељи Славко Вељић, Никола Ђурашковић, тонски сниматељ Драган Селаковић, филмска монтажа Милица Лазић, продуцент Александар Јанковић, организатор Милија Јовановић, расвета Томислав Крстић, Радивоје Старчевић, асистент камере Војислав Поповић, музички сарадник Милена Слијепчевић, синхронизација Миодраг Ж. Вучковић, текст читао Душан Марковић, секретар режије Љиљана Страхињић, асистент режије Горан Црњански, редитељ Милан Кнежевић
– Произведено 1987, Редакција образовног програма