Међународни дан матерњег језика

Међународни дан матерњег језика обележен је 21. фебруара. Наиме, у Библиотеци шабачкој је организован јавни час „Говориш ли српски?“ који су, на иницијативу Библиотеке шабачке, припремили ученици Шабачке гимназије са професорима Катарином Бугарчић и Кристином Арсеновић.
Посматрајући дешавања у нашем друштву, Гимназијалци су оформили Језичку владу, чији су премијер и министри присутним учитељима, професорима српског језика и књижевности, педагозима, психолозима и директорима основних и средњих школа у Шапцу, представили свој програм који би требало да допринесе јачању свести о потреби чувања и правилне употребе матерњег језика.
Сам назив јавног часа, као и време његовог почетка (минут до 12), на симболичан начин подстичу на размишљање и буђење свести да се језик неће сачувати сам од себе.
Највећи број министара су ученици трећег разреда филолошког смера: Ђорђе Иванковић, Ема Одоровић, Тамара Бошковић, Марина Ерић, Тамара Недић, Драгана Дукић, Мина Анић, Анастасија Ченић, а са њима су језичку „коалицију” образовали Наташа Пантелић, II6 и Марко Мозетић, III5.

Окупљенима се прво обратио премијер.

Господо министри, народни посланици, поштовани новинари, даме и господо,
Припала ми је част да вам се као премијер прве Језичке владе на свету обратим и истовремено изразим задовољство што је Србија једина земља која има овакву Владу. Међутим, то нимало не олакшава нашу улогу и задатак који имамо пред собом – да учинимо све што је у нашој надлежности да бисмо допринели јачању свести о потреби чувања и правилне употребе матерњег језика.

Када смо почели са радом, сачекали су нас обесхрабрујући подаци:

• -у Србији сваки пети становник неправилно говори и пише свој језик;
• -у Србији 70% основаца уопште не користи знаке интерпункције;
• -у Србији 33% ученика не зна да користи велико слово у писању на свом језику;
• -више од 60% грађана Србије не чита ништа;
• -25% ученика у Србији меша ћирилицу и латиницу;
• -трећина ученика у Србији пише слово w уместо слова в, а на месту слова и, користи у;
• -90% ученика у својим саставима користи енглеске речи;
• -налазимо се на 43. месту од 72 државе по функционалној писмености.

Министарка финансија имала је конкретне предлоге.
Узевши у обзир чињенично стање, ја, као министарка финансија српског језика и председница партије За писмено сутра, осмислила сам уз тим експерата дугорочну шему опоравка језичког фонда. План је следећи:

• • Број употреба страних речи у једном минуту на телевизији ће бити законом ограничен и регулисан.
• • Финансијска инспекција ће бацити посебно светло на обавезну употребу ћирилице као званичног нам писма у свим могућим ситуацијама, сем при употреби страних језика.
• • Тестови из граматике и општег познавања вокабулара ће бити спровођени на државном нивоу у свим установама како и предузећима на сваке 2 године и они који га не би урадили како треба ће добијати казнене поене, уколико би неко накупио довољно казнених поена изгубио би право рада док не положи тест, и то без права социјалне помоћи. Схватам да су ово драстичне мере, али је и ситуација у којој смо. Ако ми на одговорним местима не урадимо нешто, сем што седимо у кожним фотељама нико неће. Ситуација се сама не може и неће поправити. Биће мучно, и напорно, али оног тренутка када егзистенција фонда самог језика не буде више угрожена, труд ће се исплатити.

Екологијом се бавила министарка Марина Ерић.
Обавиће се рециклажа архаизама. У току је изградња рециклажних центара широм државе.
Велики ниво загађења јавља се и у „српском роману 21. века“ који слободно можемо назвати и ''језичким Панчевом''- најугроженијом врстом литературе на нешем језичком подручју. Навала ‘квазиписаца’ у невероватном је порасту, самим тим, настаје затрпавање оригиналне и светски признате српске литературе ђубретом баналних тема и недовољно квалитетним изражавањем. Ако се нешто не предузме, плашим се да ћемо се ускоро давити у прљавштини и нехигијени и газити по делима наших великана попут Андрића, Црњанског, Боре Станковића, Меше Селимовића и других. Претпостављам да се слажете да ти никако не смемо дозволити.

О рудном богатству бринула је Тамара Бошковић.
Такође, треба поменути наше термоелектране и хидроцентрале у Сремским Карловцима, Београду, Нишу и осталим градовима широм Србије, које производе велике количине знања које би морале да се усвајају и примењују без икаквог уздржавања, будући да ништа не коштају, а много значе.
Не смемо заборавити рударе који свакодневно откривају језичка богатства радећи у библиотекама, школама, музејима, академијама, архивима...
Њихов посао није лак јер постоји опасност да их загађени језички слојеви затрпају. Да не би дошло до тога, Министарство рударства је донело Уредбу о неопходности ношења заштитне опреме коју чине правописи, речници, енциклопедије, итд.

Амбасадоре Србије именовала је Тамара Недић.
У то име доносим одлуку да се као амбасадори српских вредности у земљи и иностранству именују Деспот Стефан Лазаревић, државник, затим Свети Сава, архиепископ, Милош Обилић, српски јунак, Доситеј Обрадовић, професор, Вук Стефановић Караџић, реформатор, Лаза Костић, песник, Лаза К. Лазаревић, лекар, Стојан Новаковић, научник, Иво Андрић, Нобеловац, Никола Тесла, научник, Милева Марић Ајнштајн, физичар, Десанка Максимовић, песникиња, Новак Ђоковић, спортиста. Одговорно тврдим да ће свако од њих својим делима утицати да се слика о нама знатно промени. Али, морамо им у томе помоћи јер не смемо заборавити да смо и сами амбасадори своје земље.

Оштра је у свом излагању била и Анастасија Ченић, министарка правде.
Као министар правде морам да Вам саопштим да су, у сарадњи са Министарством језичких послова, за тешко кривично дело кршења правописних правила осумњичени фејсбук и твитер. Непрестано радимо на прикупљању нових доказа и одговорно стојим иза тврдње да неће бити и не сме бити недодирљивих. Под истрагом су сви, па чак и просветни радници.
Такође желим да Вам саопштим да је Суд за језичке злочине у Тршићу подигао оптужнице за језичке злочине на територији Републике Србије против великог броја јавних личности, дневних новина, недељника, укратко, против свих оних који свесно, несвесно, намерно или с предумишљајем прекрше било коју одредбу Језичког устава.

О спорту је говорио Марко Мозетић.
Реч је најстарија олимпијска дисциплина. И без икаквих предиспозиција се можете такмичити. Због тога је и најопаснија дисциплина. Речи могу бити штафете, могу бити мотке за скок у вис, могу бити оштре као копље, прецизне као карате ударац. Речима може да се боксује, да се скаче у даљ.

Седницу је затворио премијер.
Господо министри, народни посланици, поштовани новинари, даме и господо,
Чули сте план наше владе, као и мере које ћемо предузети да би се ситуација у српском језику изменила. Стављам на разматрање наше предлоге! Господо посланици, изволите, можете се изјаснити! Стављам на гласање програме министара – ко се слаже са нашим пакетом реформи?
Даме и господо, проглашавам да је прво заседање Језичке владе успешно окончано. Следеће заседање заказујем колико сутра у вашим учионицама! Срећно!

Сви присутни су једногласно подржали предлоге прве Језичке владе! Још само да их сви заједно спроведемо у дело!